Kanarinac jedva cvrkuće

RFK Novi Sad sa Detelinare iz Novog Sada, veliki šampion, slavni klub i velikan Jugoslovenskog fudbala, u nikad težoj i goroj poziciji.

Istorijska ekipa osnovana 23.06.1921. koji je osvojio omladinski kup Jugoslavije, kup Vojvodine, te bio šampion Srpske lige Vojvodine je zaista pravi primer današnjim generacijama o velikom klubu sa tradicijom ali u ovom momentu ovaj posrnuli velikan se nalazi u nižerazrednom rangu takmičenja, i to sa srećom, jer je malo falilo da klub uopšte ne živi više, ali srećom pojavili su se nekolicina ljudi koja su zajedno odlučila da održe kanarinca na životu da cvrkuće, malo po malo, udah po udah dok opet ne udahne punim plućima snažno i ne zasija punim sjajom žuto plave boje.

Mnogobrojni veliki i poznati igrači, kako u istoriji tako i u ovom momentu prvi puta obuku boje nekog kluba, te dobiju i steknu svoje fudbalsko umeće upravo na Detelinari noseći plavo žuto.
Najveći od njih po nama jeste veliki igrač naše države, internacinalac koji je definitivno jedan od najboljih veznih fudbalera koji je šetao našim tlom, Slaviša Jokanović.
Pored Slaviše detelinarskom travom gazili su i Dušan Klipa, Ilija Toljagić, Aleksandar Kozlika, Đurika Major i mnogi ostali poznati igrači, kako na terenu tako i van terena. I bez sumnje grad Novi Sad je sam po sebi nezamisliv i neodrživ bez talenata ovog kluba koji im pruži sve, i uči ih šta je lopta, šta je život, disciplinu na terenu i van njega.

Verujemo da će sa ovih terena doći još puno Klipa i Jokanovića u narednim naraštajima, jer gospoda Lovreković i Veljović imaju osećaj za čast i tradiciju te znaju izabrati adekvatno stručno osoblje koje mladim momcima pruža usmerenje u celom životu.

Upravo ovoj generaciji sa leve strane teksta, su klicali isti oni, koji i dan danas u amaterskom nižerazrednom takmičenju su još uvek na istom mestu, na svojoj tribini. Navijačka grupa Korida 1990 ostaje uz klub, kako uz uspehe tako i uz poraze. Oni su tu, vreme prolazi, menja se sve, samo oni ostaju. Pevaju iz sveg grla, čuvaju veru, ljubav, tradiciju, dišu plavo žuto od rođenja i ne prodaju se nikada. Možda i grupa sa najvećom čašću sa naših prostora, s obzirom na to kroz šta prolazi njihov klub, a pesma Moj Novi Sad, žuto plavi grad se još čuje.
Svakako i definitivno, uz ovaj klub treba čvrsto stati, na bilo koji mogući način, podržati ih, jer dame i gospodo sportski ljubitelji ČAST, LJUBAV I TRADICIJA se ne mogu kupiti.

PORTAL DVANAESTI IGRAČ